Позната је чињеница да је према бројним историјским изворима међу којима је и рад “Разура Милића из Бјелица приликом напада Нуман паше Ћуприлића на Црну Гору 1714. године” аутора мр Славка Милића да је један значајан дио братства породице Милић разорен, посјечен, попаљен и нестао. Један дио је прогнан на територију Османског царства на територију данашње Босне и Херцеговине. Часопис Токови – Рад аутора мр С. Милића
У историјским изворима Милићи се први пут помињу 1416. године, а по тумачима родослова – родоначелник братства је Милин (Милија). Он се помиње у турском попису – дефтеру из 1523. године, као муселем, што одговара титули судије и поглавара. Живот Милића на просторима старе Црне Горе није био лак и представљао је сталну борбу са Турцима за слободу, имовину и живот.
Истражујући поријекло Милића наишли смо на податак да Милићи из Власеничког краја имају непосредну везу са нашим братством, то нијесу само потврдили подаци трећеразредног историјског значаја већ се сасвим поуздано зна да је Султан наредио а касније спровео Нуман паша Ћуприлић да умири немирна црногорска племена и 1714. године у поход шаље Нуман-пашу Ћуприлића, који је у овом злом походу трећину Катунске нахије побио, трећину растјерао, а трећину побио или раселио.
Према подацима којима располажемо након погибије Петра Милића 1714. године у Дубу, његов син Михајло наставља протјеран да живи на подручју данашње Босне. Међутим, није одмах живио на просторима Власенице у селу Залуковику, што би требало да детаљније познају Милићи из Власенице.
Овај огранак Милића није једини у Босни и Херцеговини.