Milići iz Bjelica

I Milića crkva u Bjelice, Još kroza nju vire puškarnice, Tu pogibe osam Orlovića, od krvave sablje Ćuprilića…. “Gorski presto“

NARODNE PJESME

"PISMO DOUŠNIKA ĆUPRILIĆ VEZIRU" - PRED NAPAD NA BJELICE

 

A što li se krećeš na te strane Ćupriliću, mili pobratime?

Znaš da vodiš svoje ljute Turke međ' kurjake i orlove gladne?

Na te strane đe života nema, đe čeljade od gladi krepaje đe drveta ni potoka nema.

Kad pogledaš, svud je kamen goli Duša turska tu je bez konaka.

I bez druga i bez razgovora Nema hljeba nit rumena vina No plam oganj i sigurna kavga.

Glave žive donijeti nećeš, nako da se skupi silna vojska Sa svi' strana i turskih zemalja.

Nijesam gleda, al' govore ljudi Prije no što u Bjelice stupaš Bijela im crkva sazidana

U nju su se sada zatvorili Devat brata,devet džeferdara

Čekaju te nijesu utekli A bojim se tako mi Alaha Da ćeš lasno tamo poginuti.

Jer je stara loza od Milića

Od davnina to je vjera tvrda Malo ih je dičnih Orlovića Mrka brka, oka krvavoga,

Širokijeh prsa i ramena,

Ne može ih sjeći oštra sablja, Nit' probiti puška ni kubura.

Jah' kakvi su, mili pobratime, Zazor ti je u njih pogledati A kamoli s njima besjediti!...

Niko živi ne može pogodit' Ko je takvo sjeme zametnuo Jest Orlović s' Kosova donio

A i ljuti vlasi oklopnici Tu zastaše rane da vidaju

Postaše na našu nevolju Da sad krvcu moramo lijevati

Da sad moraš kupit' mlade Turke Ne bi li ih jednom pokorio

Da se vazda zazida se crkva I zatrije ime nevjerničko

Pa da svoje razapneš čadore Usred ljeta kad je ladovina

Da kam' pukne u njihove dvore

Da istražiš đavoljega kota I da Alah metne svoje ruke

Na svakoju krvavu glavicu Ali počuj' mili pobratime.

To su snaje, drugo ću ti reći Dobro mi se moraš pričuvati

Jer pogani svi su ti od reda Nikad s tobom neće za vaganom

A ni putom, dolom nit planinom. Jer zna im se kakvoga su roda.

Do sultana szizahu pritužbe I tefteri sa sve četiri strane

Ne bi li ih neko umirio I u pravu vjeru uputio.

Al' ratnici to su ubojiti Teško mi je no ti moram reći

Nijesi nikad iša' na te strane Radjaju ih dične Crnogorke

Po dvojicu na po jednu kulu Pa se onda čudi Crna Gora

Od ljepote i junačkog soja Više vrijedi momče od Bjelicah

No gomila u ovu nizinu Nijesu se zaludu rađali Nit' nicali po toj straševini

Po tom kršu i po toj goliji čuvaju je ka da je od zlata a većma su tako zadojeni

da će prije život položiti nego tursku nogu dočekati

Nikom neće ni kam' prepustiti dobro su se svemu naučili

dobru konju još boljem sokolu ubojitoj sablji i sječivu vazda su im ruke na oklope

a varnice okolo sjevaju ne varaj se, mili pobratime niti vjeruj u svakakve priče

da ćeš lasno Miliće porobit' to je gnijezdo ubojitih guja i storija nije njima mala plam i oganj od davnijeh dana.

Pričuvaj se dobro Ćupriliću jer će tvoju i ostale kože lasno zgulit

ka da je krtola svima će vam glave okinuti a noseve na konce mizati

pa će naći kakvog našeg jada da odnesu haber put Stambola

kako nema nidje takve sile koja može istražit' Miliće

niti ima vojske nit oružja da bez krvce stupe u Bjelice.

Treba znati ! " Kroz te lješe dobar junak leti što Taraboš može zauzeti !

Uzor junak i strašna momčina, Viče vojska "Gledajte Gorčina!"

Div junaka iz sela Bjelica, Kako svoga ne zaklanja lica,

Prezimenom Miliću se zvaše, On sa sabljom u boj letijaše,

i đe hrabri sokolovi ginu, Tu oficir Miliću počinu"...

Zbirka pjesama: odlomak "Podvizi starijeh junaka"

ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ (1813-1851) ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ

ПРВО КОЛО

Јунаци се тад гледају када на врат муке дођу.

Најславније тад умрије наш Милија војевода;

у цркви се затворити зовне браћу да с њим пођу;

„Гроб је красан, каже, црква – споменик ће бит слобода!“

ДРУГО КОЛО

Бранише се седам данах девет братах без престана,

седамдесет и два више барјактара што убише око цркве на све стране,

док их изда џебеана;

Турци олтар провалише, с олтара их све побише.

ЊЕГОШ

NARODNA PJESMA O MILIĆIMA

U Bjelice nad sred Crne Gore

Kažu ljudi koji pravo zbore

Da Milića porodica ima

Srpske gusle pjevaju o njima

Da im nije istorija mala

Potomci su Orlovića Pavla

Kosovskoga mladoga vojvode

Čak od njega tradiciju vode

Sve od tada do ovijeh dana

Imali su vojvodu il' bana

Ta je kuća puna pregalaštva

Učinjela čuda od junaštva

Pa svojega vlastelina Tura

Na Cetinje za guvernadura

Pa šta broji junaka silnije

Od viteza vojvode Milije

Pop Vuksana i vojvode Jova

I koliko s njima sokolova

Ka' Milića vojvode Lazara

Nemaše mu nadaleko para

Za njim evo jedne zmije ljute

To je Milić vojvoda Mašute

Pa pop Gorčin i vojvoda Luka

I to bjehu dva planinska vuka

Pa delija vojvoda Tomašu

Što dočeka Sulejmana pašu

I pogibe plemić od plemića

Pred pećunu nasred Šobajića

Tu ostade glava vojvodina

Zorna glava od dvades' godina

Pa Milića devet brata mladi'

Do potonjeg u crkvu ostaše

Bez boja je lako ne predaše

Ćupriliću krila polomiše

Vidjene mu turke sve pobiše

Svi Milići birani junaci

Što pod barjak ljucki izgiboše

Pa i oni koji pretekoše

Staru vjeru i krst odbraniše

Vazda spremni, ljutiti ratnici

Ne slušahu kralja mit' sultana

Nit' ikakog drugog gospodara

Odvajkad su sami gospodari

Svog imena vječiti čuvari.

Kontakt