Милићи су у Загреду доселили из из Бјелица. Из Дуба су доселила браћа Живко и Драго Матанови Милићи, на купљену земљу. Било им је дозвољено коришћење сеоског комуна. Ранију славу Св. Јована промијенили су и славе Аранђеловдан, прислужују Илиндан.

Пасови Милића у Загреди: Живко – Иван – Драгоје – Радоје. 

Жељко Остојић у својој књизи “Озринићи”, објављеној у Новом Саду, 2017 године наводи да су:

Загреди име дали највјероватније Озринићи јер им је била иза планине Вељег Гарача. Загреда је окружена Вељим и Малим Гарачем (Гарачић), ријеком Сушицом, Точилима и Свињом Главом. То су природне границе. Загреда се налази између: Орије Луке и Брда (Бјелопавлића), Загарача, Марковине и Пјешиваца. Једна прича 415 каже да је у Дробњаку живио кнез Дракуле Мандић Дробњак. Имао је шест синова: Андријаша, Гојка, Бојка, Лаза, Јоксима и Илију. Имао је и кћер Милицу. Једном је неки паша из Пљеваља купио харач по Дробњаку. Заустави се на конак код кнеза Дракула. Паша затражи кнежеву кћер Милицу за конак и још дванаест дробњачких дјевојака за својих дванаест бираних Турака. Дракуле нареди синовима и другим Дробњацима да обуку дјевојачку одјећу и такве их пошаље паши и Турцима. Андријаш убије пашу, а остали побију пашину пратњу. Исте ноћи кнез Дракуле Мандић са породицом побјегне за Никшић, а одатле у Брда (Бјелопавлиће). Тада се кнежев син Јоксим задесио на Дурмитору са овцама и он је остао, није одселио са осталима. Кнез Дракуле се са породицом населио у село Загреду под планином Гарач. Ту неки Брђанин (Бјелопавлић) испроси Милицу. Натури се и неки Пјешивац и из зависти убије Бјелопавлића. Из освете, кнежев син Бојко убије Пјешивца. Због тога кнез Дракуле преко Катунске нахије избјегне у Леденице више Рисна. Ту су се мало задржали и ту је кнез Дракуле умро. Ови су се догађаји одиграли око 1615. године. Синови кнеза Дракула су се разишли. Бојко оде у Грбаљ и од њега су тамошњи Бојковићи. Гојко оде у Мокрине у Боку и од њега су херцег–новски Гојковићи. Лазови и Илијини потомци се касније врате на Леденице и ту се стално настане. Њихови су потомци тамошњи Лазовићи и Илићи. Андријаш оде прво у Зупце, а касније у Грахово и његови су потомци тамошњи Андријашевићи. Од Андријашевог унука Крстивоја су братство Кешељи.

Загреда је била насељена од давнина. Не зна се тачно када су Озринићи почели да насељавају Загреду. Вјероватно је било појединачних случајева. Прво братство Озринића за које се зна да су живјели у Загреди су Краљевићи. Послије 1710. године су некуда одселили. Око 1700. године у Загреду се досељавају Бурићи – Драгојевићи и Поповићи – Гардашевићи, који од тада господаре Загредом. Загреда има седам села. На сјеверу су Дубраве, у истоименом долу. Југоисточно од њих је Доња Веља Њива, код цркве Арханђела Михаила, која је главна црква у Загреди. Још даље на југу је Горња Веља Њива. Горња и Доња Веља Њива се називају заједничким именом Веља Загреда. Сва ова села су у посједу Бурића – Драгојевића. Даље на југоистоку је село Лазарева Главица, под истоименим висом и по његовим странама. У посједу је Поповића – Гардашевића и Калуђеровића који су досељени из Ћеклића. Нешто јужније је Оселина која припада Бурићима – Драгојевићима, Поповићима – Гардашевићима и Милићима (досељени из Бјелица). Још јужније под Малим Гарачем је Мала Загреда, која је у посједу Поповића – Гардашевића. Источно од ње је село Орашје, на ријеци Сушици на граници са Бјелопавлићима. У посједу је Поповића – Гардашевића, Бурића – Драгојевића и Домазетовића – старинаца чевских, који су се преко Загреде исељавали из Чева и одлазили некуд даље.