Поријекло становништва села Ресна, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. 

Положај села.

Налази се југоисточно од Ублица, поред пута Цетиње — Чево, односно код раскрснице од које води пут према Грахову. Због таквог положаја она, посебно y бјеличком подручју, има карактер средишта: ту су школа, продавница и парни млин. Њен атар је по Mopфолошким одликама, као и по смјештају насеља, сличан атару Љешева Ступа. Он је заправо највећим дијелом разбијен брдским голетима и доловима. Само насеље је непосредно везано за ове друге облике. Сразмјерно насељу он захвата релативно велики простор.

Историјат.

Ердељановићеви налази о овдашњем старом влашком и новијем становништву, досељеном из Херцеговине, констатовани генеалошком и топономастичком методом, потврђени су подацима из которског и цариградског архива, које су саопштили Ковијанић и Ђурђев. Први је, наиме, установио да се Бјелице y которским споменицима, „јављају“ 1431, тј. послије првог помена Бјелица из 1430. год., који је констатовао Јиречек, док је други из турских дефтера за 1521. и 1523. Годину саопштио податке о Бјелицама као селу и његовим махалама. Према њима махала Ресна (у дефтерима Ресно и Реснова) имала је тада 27, односно 9 кућа.

Ердељановић је у селу пописао 37 д., а нешто касније (1925) y њему је било 35 д. са 225 становника. Па затим 1848 (33 : 141), 1953 (32 : 127), 1961 (19:63) и 1971 (17:68). У задња два пописа састав домаћинстава према броју чланова био је: са 1 (3:4), са 2 (4:2), са 3-5 (10 : 6). са 5-8 (2 : 1) и са 8 и више (4 : 1). Истовремено је састав главних старосно–полних група мјештана био: прве 18:27 (ж. 8 :15), друге 33 : 28 (ж. 15:14) и треће 12 : 13 (ж. 7:6).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 24:28 (ж. 19:20), са четворогодишњом 20:20 (ж. 7:4), са осмогодишњом 1:1, са средњом 1 : 1, са вишом 1 :0, а квалификованих радника је било 1:2 и неписмених 21:18 (ж. 17 : 12).

За исто вријеме промјене у посједовној и доходовној структури домаћинстава показују сљедећи подаци: без земље, (0 : 0), до 2 ха (0 : 7), са 2–5 (1 : 1), са 5–10 (2:5), са 10-15 (1:4) и са више од 15 ха (15 :0).

У 1953. години 44 активних издржавало је 72 лица; у пољопривреди 36:49, а са личним примањима било је 11. У наредна два пописа однос се измијенио овако: активних је било 26:23, издржаваних 32 :44; у пољопривреди 22 : 18 и 20:33, а са личним примањима 5:1.

Тип села.

Ресна је разбијено насеље. Додуше, куће нијесу разбацане на великом простору. али је већи дио њих ипак раштркан. Поред главнине села је 8 кућа; ту су још Дуб (8 кућа), Рућино Почивало са школом (2) и Стаје (1). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 250 m.

Село има 10 приземних и 9 кућа на изби; 15 је покривено тиглом, а сламом 4 ; са дашчаним плафоном је 8, са малтерисанимб, а без њега 5. Пописане су као 22 стана са 962 m2, од којих су 16 из првог, 2 из другог, 3 из трећег и 1 из четвртог периода. Огњиште је имало 14, а земљани под 8 станова.

Електрично освјетљење, уведено 1968, имало је 13 станова. Према врсти cy: 12 једнособних, 8 посебних соба и 2 двособна, а према коришћењу – 16 је настањено, а 6 напуштено на дуже вријеме.

Воде.

Село се водом снабдијева из 3 стара заједничка убла (по 1 у прва три дијела села) и 4 бистијерне, од којих је једну заједничку подигла држава прије рата (поред цесте у дубу), док су остале приватне.

Становништво.

У селу су јуна 1973. живјела ова домаћинства:

-Милићи (7),

-Бојовићи (3),

-Пејовићи (1) и:

-Абрамовићи (1).

Послије 1945. године иселило се 76 мјештана. У Војводини су колонизована (Ловћенац) 4 д. а вратила су се 3. Највише се иселило у Цетиње, Никшић и Котор. Повремено долази 6 д. Раније је на рад у Америку отишло 11 лица; сада од 4 запослена, 3 раде ван свог насеља.

Остали подаци о селу.

Сем положаја, који је, поред осталог, и због поменутих објеката и непосредне близине пута повољНији, све остале одлике Ресне су истовјетне Љешевом Ступу. Једно и друго, као и остала бјеличка села, примарно карактеришу сточарско занимање и разбацаност обрадивих површина по мањим и већим доловима и пасишта и брањевине по околним брдима. И овдје су помоћни објекти истог типа, те сразмјерно броју кућа y истој мјери заступљени. Трговином су били упућени на исто средиште, и то нарочито раније –– са стоком на Чево и Његуше, а за друге потребе на Цетиње и Котор. У братственичком погледу идентично је то што су у Ресни Милићи имали истакнуту улогу, као и Попиводе y Љешевом Ступу.

Тренутна разлика је y томе што је у односно вријеме Ресна била захваћена електрификацијом, а Љешев Ступ није. За пар година овдје су домаћинства прибавила неколико електричних шпорета, фрижидера, телевизора и радио–пријемника. Истина, заступљеност новијих елемената стандарда још није на преовлађујућем степену. Још се знатно задржало старо покућство, употреба огњишта, старог начина печења хљеба и сл. Веће промјене су поглавито везане за реновиране куће y којима су углавном од једне направљене двије, за опрему погодније просторије. Утолико више што су оне потпођене даском, малтерисаних плафона и што им је замијењен кров. Старински унутрашњи миље иначе се најдуже задржава y дијелу куће у којем су огњиште, упретњак, нижа сједишта, пањеге (рупе у зиду за оставу), куке o гредама и љесе изнад огњишта.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.